MEHANIZAM VASPITANjA U ROMANU AUTOBIOGRAFSKI SPISI TOMASA BERNHARDA

Abstract

U radu će biti reči o mehanizmima vaspitanja druge generacije Austrijanaca posle Drugog svetskog rata i o (ne)konfrontaciji sa nacističkom prošlošću, prikazanoj kroz retrospektivu događaja koji su obeležili period školovanja austrijskog pisca Tomasa Bernharda. Kroz piščevo kritičko sagledavanje lica čoveka 20. veka, dozu humora, ironije i paradoksa, rad se ujedno bavi i tezama o postojanju krivice i odgovornosti za zločine među pripadnicima prve generacije, koja kroz krivotvorenje istine i nekritički odnos prema skorijoj prošlosti vrši zločin u ime vaspitanja. Cilj rada jeste prikaz (ne)kritičkog stava generacije roditelja (proizvoditelja) koji se vidi kroz sve instance društva i (ne) sposobnost postgeneracija, čije socio-kulturno i porodično okruženje negira sudelovanje u NS-režimu, da na svojim plećima nose breme odgovornosti svojih predaka.