Ерос живота и смрти у Барнсовој и Остеровој причи напуклих огледала

Abstract

У раду, који је конципиран као паралелна анализа романа Џулијана Барнса Није то ништа страшно и опуса Пола Остера, начињен је покушај научно утемељеног тумачења нечега што се, како се доима, упорно научном објективизму опире, попут: живота, смрти, Ероса, Танатоса, жеље, задовољства, али и литературе саме. Полазећи од разматрања концепата: еротологос, целовитост, фрагментарност, маргина, центар, другост, епифанија и jouissance, рад настоји да одговори на питање да ли хумани субјект у стању непресталног лутања може да прихвати своје антрополошке датости: с једне стране смрт и страх од ње, а с друге живот и страх од њега.