Pisati Drugog, stvarati Sebe: "Zaključana soba" Pola Ostera

Abstract

Протагонисте романа Пола Остера карактерише константна потреба за дефинисањем и редефинисањем сопственог идентитета, а питања порекла, субјективитета, језика и њихове перманентне и сложене интеракције су у центру пажње овог америчког аутора. У трећем делу романа Њујоршка трилогија, „Закључана соба", Остер поменуте категорије ставља у својеврстан дијалошки контекст будући да их преиспитује кроз призму динамичног односа који постоји између неименованог наратора новеле и његовог пријатеља, Феншоуа. Полазећи од концепције субјекта коју успоставља Лакан у оквиру своје психоаналитичке теорије, а која одсуство, губитак и недостатак узима као основне одлике истог, у раду ћемо се позабавити модусима на који наратор фикционализује реалност, односно језички изражава Другог у тежњи да надомести одсуство сопствене заокружености, целовитости и унутрашњег јединства, те наративним техникама које Остер примењује како би илустровао на тај начин проблематизовани статус наративног субјекта. Покушаћемо и да утврдимо у којој мери Други заиста може да фигурира као конститутивни фактор сопства.