LEKSIKALIZACIJA IMENA PROIZVODA U SRPSKOM JEZIKU

Abstract

U radu ćemo se baviti fenomenom leksikalizacije imena proizvoda (tačnije poznatih i čuvenih brendova) u srpskom jeziku. U prvom delu rada istaći ćemo teorijske okvire ovog fenomena. Naime, ova pojava ne nastaje nasumično, već usled proširenja kognitivnog koncepta (preciznije tri unosa: logičkog, enciklopedijskog i leksičkog) i samim tim njegovog značenja, te samo ime brenda onda ne označava samo taj specifičan brend, već i čitavu paletu sličnih proizvoda. Ono što nas nagoni na proširenje koncepta jeste naša potraga za relevancijom u komunikaciji. Zatim prelazimo na definisanje samog procesa leksikalizacije (prema shvatanjima B. Tafre, R. Dragićević i drugih). Nakon uspostavljanja teorijskog stanovišta, posvetićemo se samoj analizi korpusa. Rezultati do kojih smo došsli su sledeći: brednovi jafa, hanzaplast, selotejp, smederevac, labelo, eurokrem, smoki, (čokoladna) bananica i vegeta su svakako validni primeri fenomena proširenja kategorije, ali ispoljavaju različite stupnjeve leksikalizacije.