Mehanizmi tvorbe engleskih slivenica koje se odnose na izlazak Velike Britanije iz EU i predsedničke izbore u SAD

Abstract

„Mej: Svet se promenio posle Bregzita i Trampa“ (Blic, 15.11.2016.). Te promene ogledaju se i u kreativnoj upotrebi jezika, prvenstveno u pojavi neologizama. Jedan od najčešćih procesa građenja neologizama jeste slivanje. Prema mišljenju Bugarskog (2006: 189), u pitanju je kombinacija „dveju reči ili njihovih delova u novu celinu, često ali ne i obavezno motivisanom preklapanjem njihovih formalnih segmenata, pri čemu tako dobijena tvorenica najčešće i semantički predstavlja kombinaciju delova koji su ušli u njen sastav.“ Ovako dobijena reč se naziva slivenica. Tako Matjelo (2013) posmatra slivenice u engleskom slengu kao tvorbeni obrazac sa izvesnim pravilnostima u semantičkom i morfološkom pogledu. Ova autorka predlaže šest tipova slivenica (potpune, parcijalne, preklapajuće, nepreklapajuće, atributivne i koordinativne). Pitanjem semantičke centričnosti u srpskim slivenicama kao kontinuuma između endocentričnosti i egzocentričnosti bave se Halupka-Rešetar i Lalić-Krstin (2009). Za razliku od Matjelo (2013), Bugarski (2013: 69-79) navodi sedam formalnih morfoloških mehanizama slivanja u odnosu na to da li je skraćena prva reč, druga reč, da li je iskorišćen po deo od svake, jedna umetnuta u drugu, itd. Slivenice kao pokazatelji društvenih promena u velikoj meri su prouzrokovane krupnim političkim događajima kao što su nedavni izlazak Velike Britanije iz EU i predsednički izbori u SAD. Stoga, ciljevi istraživanja u ovom radu su: uočavanje novih slivenica koje oslikavaju pomenute promene (npr. trexit, brexodus, debression, bregret, berniementum), osvetljavanje njihovog značenja i utvrđivanje postojećih mehanizama slivanja. Predmet analize predstavljaju primeri slivenica u engleskom jeziku prikupljeni iz elektronskog korpusa pisane komunikacije koji su razvrstani prema sledećim mehanizmima: 1) prvi deo prve reči + drugi deo druge reči, 2) prva reč + deo druge reči, 3) deo prve reči + druga reč, 4) prvi deo prve reči + prvi deo druge reči, 5) drugi deo prve reči + drugi deo druge reči, 6) prva reč + druga reč i 7) umetanje jedne reči ili njenog dela unutar druge uz moguće preplitanje. Predloženi mehanizmi motivisani su samim iznađenim primerima. Ovakve kombinacije moguće su zahvaljujući samoj strukturi engleskog jezika, „kao analitičkog i sa visokim procentom jednosložnih reči, što olakšava kreiranje neočekivanih [...] značenja premeštanjem ili zamenjivanjem“ delova (Bugarski 2006: 190). Kvantitativnom analizom utvrđuje se stepen produktivnosti svakog od utvrđenih mehanizama i pripadnost razvrstanih slivenica kategoriji endocentričnosti i egzocentričnosti. Mimo izložene podele, uočavaju se i granični slučajevi koji u daljim istraživanjima mogu doprineti proširenju same klasifikacije.