Молимо вас користите овај идентификатор за цитирање или овај линк до ове ставке:
https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/20173
Назив: | Proizvodnja i kvalitet proizvoda kokoši nosilja iz alteternativnih sistema gajenja |
Аутори: | Rakonjac, Simeon |
Датум издавања: | 2016 |
Сажетак: | U ovoj disertaciji je ispitivan uticaj alternativnih sistema gajenja na različite genotipove kokoši nosilja. Ogled je formiran po sistemu dvofaktorijalnog ogleda 2 x 2 (dva sistema gajenja - podni i sistem zasnovan prema principima organske proizvodnje i dva ispitivana genotipa - laki linijski hibrid Isa Brown i New Hampshire rasa). Ogled je trajao 54 sedmice. Tokom trajanja ogleda praćeni su sledeći proizvodni parametri: nosivost, dnevno proizvedena jajna masa, konzumacija i konverzija hrane i mortalitet. Kvalitet jaja je kontrolisan u toku sedam kontrolnih ispitivanja u pravilnim osmonedeljnim intervalima (24 – 72. nedelje starosti kokoši). Kod svakog jajeta ispitane su dve spoljašnje (masa jaja, indeks oblika) i pet unutrašnjih osobina njegovog kvaliteta (visina belanca, Hogove jedinice, boja žumanca, udeo belanca i udeo žumanca), kao i šest pokazatelja kvaliteta ljuske (udeo, debljina, deformacija, sila loma, boja i čistoća ljuske). Od parametara hemijskog sastava ispitivani su: sadržaj suve materije, pepela, proteina i masti, masnokiselinski sastav i sadržaj holesterola. Po završetku jednogodišnjeg proizvodnog ciklusa, na trupovima zaklanih jedinki utvrđeni su: masa i randman klasično obrađenog trupa i masa i udeo osnovnih delova trupa (grudi, bataci, karabataci, krila, leđa i karlica) u odnosu na živu masu kokoši pre klanja, kao i masa i udeo mesa u delovima trupa I kategorije (grudi, bataci, karabataci). Utvrđen je hemijski sastav belog i tamnog mesa: sadržaj suve materije, pepela, proteina i masti. Na butnoj kosti i golenjači je utvrđen kvalitet kostiju merenjem sile loma kostiju. Dobijeni rezultati su pokazali da su podno gajene New Hampshire kokoši imale najslabije proizvodne rezultate, nešto bolje rezultate su imale organski gajene jedinke istog genotipa, a najbolje Isa Brown ogledne grupe. Sistem gajenja je u pojedinim kontrolnim periodima značajno uticao na većinu parametara spoljašnjeg i unutrašnjeg kvaliteta jaja i neke od parametara kvaliteta ljuske, dok je tokom najvećeg dela trajanja oglednog perioda genotip značajno uticao na sve parametre unutrašnjeg i spoljašnjeg kvaliteta jaja i kvalitet ljuske. Za neke parametre kvaliteta jaja, u pojedinim fazama nosivosti, i interakcija sistem gajenja h genotip je pokazala signifikantan uticaj. Na parametre hemijskog sastava jaja, u pojedinim kontrolnim periodima, značajno su delovali i primenjeni sistem gajenja i korišćeni genotip, kao i interakcija ovih faktora. New Hampshire kokoši su imale veću masu trupa, osnovnih delova trupa, mesa u osnovnim delovima trupa u udeo leđa i karlice, dok je Isa Brown hibrid imao veći udeo krila. New Hampshire jedinke su imale veći sadržaj masti u mesu i veću silu loma kostiju u odnosu na Isa Brown genotip. |
URI: | https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/20173 |
Тип: | doctoralThesis |
Налази се у колекцијама: | Faculty of Agronomy, Čačak |
Датотеке у овој ставци:
Датотека | Опис | Величина | Формат | |
---|---|---|---|---|
Disertacija - Simeon Rakonjac - kompletna.pdf | 3.05 MB | Adobe PDF | Погледајте |
Ставке на SCIDAR-у су заштићене ауторским правима, са свим правима задржаним, осим ако није другачије назначено.