Biološka produktivnost i agrohemijski pokazatelji smonice pod kukuruzom u uslovima primene različitih đubriva

Abstract

Agromeliorativne mere često dovode do remećenja dinamike ravnoteže u zemljištu, što se manifestuje promenom brojnosti i aktivnosti mikroorganizama, efektivne i potencijalne plodnosti, prinosa, a ponekad i pojavom ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica. Stoga je cilj ovih istraživanja bio da se sagleda uticaj rastu}ih doza azotnih |ubriva (90, 120 i 150 kg ha-1), tčnog (80 t ha-1) i čvrstog stajnjaka (45 t ha-1) na proteinaznu i dehidrogenaznu aktivnost zemlji{ta, njegove osnovne agrohemijske karakteristike i prinos zrna kukuruza. Ogled je postavljen na smonici po sistemu slučajnog blok rasporeda u četiri ponavljanja. Kukuruz (NSSC 640) je gajen tri godine u monokulturi. Mineralna đubriva su primenjivana startno svake godine, dok su organska đubriva unesena predsetveno samo prve godine u cilju utvr|ivanja njihovog produženog efekta. Nakon tri godine, odre|ena je dehidrogenazna (Thalman, 1968) i proteinazna aktivnost (Romejko, 1969) u edafosferi i rizosferi kukuruza, tokom tri različita vegetaciona perioda. Agrohemijske karakteristike obuhvatile su odre|ivanje pH zemlji{ta, ukupnog azota i lakopristupa~nog fosfora i kalijuma. Prinos zrna kukuruza odre|ivan je u fazi pune zrelosti zrna, preračunat na 14% vlage. Rezultati istraživanja pokazuju da je enzimska aktivnost zemljišta zavisila od vrste i doze primenjenih |ubriva, kao i od vremena i zone uzimanja uzoraka. Naime, niža doza azotnog |ubriva (90 kg ha-1) izazvala je značajno pove}anje dehidrogenazne i proteinazne aktivnosti zemljšta, dok je najveća doza (150 kg ha-1), posebno u edafosferi kukuruza, snizila njihovu aktivnost. Za razliku od tečnog, čvrsti stajnjak je povećao aktivnost navedenih enzima, što ukazuje na njegovu osobinu produženog dejstva. Sa najvećom azota ostvaren je najveći prinos. Međutim, imajući u vidu nivo prinosa ostvaren sa nižom dozom azota i povoljnije biohemijske i agrohemijske parametre proučavanog zemlji{ta, to se doza azota od 150 kg ha-1 ne može smatrati rentabilnom za ovu vrstu proizvodnje.