U RINGU: SHAKES VERSUS SHAW

Abstract

Rad predstavlja izvesnu apologiju kritičkog obrušavanja Džordža Bernarda Šoa na hvaljenu univerzalnu vrednost Šekspirovog stiha. Čitanje tri izabrane Šoove drame u kojima je prisutna intertekstualna igra sa Šekspirovim stihovima (Crnomanjasta gospođica soneta, Izvrsni Bešvil, Šeks protiv Šoa) omogućava nam da precizno izdvojimo kako one elemente u Šekspirovom opusu čiju je vrednost Šo osporavao, tako i one vrednosti koje je priznavao. Zaključuje se da je Šoova kritika Šekspira deo jedne dramske teze prema kojoj se prošlost ne sme koristiti kao pribežište od sadašnjosti, te da je najveći deo Šoove kritike bio upućen ne toliko samom Šekspiru koliko kritičarima i piscima koji su nametnuli „bardolatriju“ i time razvili štetni istorijski smisao koji uništava potencijal Šekspirovog stiha da korisno utiče na sadašnjost. Bardolatrija sprečava razvoj novih vrednosti i ne dozvoljava da se istorija koristi za život. Suprotno tome, Šekspirovi tekstovi, kao dokumenti o jednom vremenu koje je radikalno drugačije od Šoovog, kao i od savremenog doba, sadrže u sebi korisni istorijski smisao koji treba iskoristiti za život, a ne protiv života.