POETIKA ZAVRŠETKA U ROMANIMA STEVANA SREMCA

Abstract

U radu se ispituje koncepcija završetka u tri Sremčeva romana: Pop Ćiri i pop Spiri, Zoni Zamfirovoj i Vukadinu. Problemsko pitanje obuhvata izvesna poetička odstupanja i destabilizovan položaj završetka u tradicionalnim realističkim romanima krajem 19. i početkom 20. veka. Osnovna ideja odnosi se na približavanje Sremčevih romana modernističkim, naročito romana Pop Ćira i pop Spira u kome se težište završetka premešta sa događaja na književni lik. U tom smislu, razlikujemo logički, vremenski i pripovedački završetak, kao i delimičnu razgradnju Aristotelovih konvencija ustanovljenih na pretpostavci o celovitosti strukture. Učinjen je osvrt i na funkciju melanholičnog završetka u preoblikovanju humorističkog žanra. Epilog Pop Ćire i pop Spire upućuje na zaključak da je reč o romanu „zatvorene“ strukture sa znatnim brojem „otvorenih“ mesta. Roman Zona Zamfirova završava se prema obrascima starijih romana, dok je u Vukadinu, takođe, moguće izdvojiti mesta nestabilnosti. Shodno tome, Sremčevi romani mogu predstavljati anticipaciju literature 20. veka u kojoj završetak gubi pređašnju dominantnu poziciju.