Молимо вас користите овај идентификатор за цитирање или овај линк до ове ставке: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/21348
Назив: ZAKON SLIČNOG I/ILI ZAKON ISTOG NA PRIMERIMA STVARALAŠTVA LE KORBIZIJEA
Аутори: Atanasijević, Jelena
Часопис: NASLEĐE: časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu
Датум издавања: 2013
Сажетак: Ovom temom obuhvaćeni su elementi arhitektonske kompozicije autora Le Korbizijea (Le Corbusier) kroz različite projekte zanimljive sa aspekta oblikovanja i primene posebnih sredstava kompozicije. Izvršena analogija i komparativna analiza primene zakona istog i ili zakona sličnog i ostalih proporcijskih sistema ukazuju na velike sličnosti sa zajedničkim „izvorom” u klasičnoj arhitekturi. Određeni proporcijski sistemi, kao osnovni standard u polaznom ciklusu arhitektonskog stvaralaštva zajedno sa poznatim sredstvima komponovanja predstavljaju osnov-bazis na kome se zasniva većina remek dela klasične arhitekture. Crpeći pouke iz klasičnih građevina koncipiranih na harmonijskim odnosima delova/podsklopova i celine/sklopa, autori savremene arhitekture, među kojima i Le Korbizije, težili su da se približe ovoj ideji i da poštuju pomenute zakonitosti proporcionisanja i zakon harmonije, kako bi, usaglašavajući sve faze projektovanja postigli, jedinstveni, estetski vredan arhitektonski sklop. Geometrijska analiza osnova i sklopova savremenih arhitektonskih kompozicija, zatim njihova valorizacija i analogija istih sa klasičnim, ukazuju na njihovu povezanost sa sredstvima arhitektonskog komponovanja. Poštovanjem proporcijskih i harmonijskih sistema, postižu se vredne arhitektonske kompozicije u periodu savremene arhitekture 20. veka koje ujedno ukazuju na kontinuum arhitektonske misli. Pomenuta dela autora savremene arhitekture su značajna sa aspekta razvoja savremene teorije arhitektonskog stvaralaštva, posebno komponovanja i proporcionisanja, što i predstavlja preduslov za formiranje zakona istog i/ili zakona sličnog u arhitektonskim kompozicijama. Svojim radovima i primerima izvršio je značajan uticaj na tok razvoja arhitekture i njene teorije od vremena ka da je stvarao do danas. Zaključak istraživanja je da postoji neraskidiva veza između klasične i savremene arhitekture, odnosno postoji kontinuum u projektantskom postupku.
URI: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/21348
Тип: article
ISSN: 1820-1768
Налази се у колекцијама:The Faculty of Philology and Arts, Kragujevac (FILUM)

Број прегледа

100

Број преузимања

3

Датотеке у овој ставци:
Датотека Опис ВеличинаФормат 
26_17.pdf1.18 MBAdobe PDFСличица
Погледајте


Ставке на SCIDAR-у су заштићене ауторским правима, са свим правима задржаним, осим ако није другачије назначено.