Молимо вас користите овај идентификатор за цитирање или овај линк до ове ставке:
https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/21348
Назив: | ZAKON SLIČNOG I/ILI ZAKON ISTOG NA PRIMERIMA STVARALAŠTVA LE KORBIZIJEA |
Аутори: | Atanasijević, Jelena |
Часопис: | NASLEĐE: časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu |
Датум издавања: | 2013 |
Сажетак: | Ovom temom obuhvaćeni su elementi arhitektonske kompozicije autora Le Korbizijea (Le Corbusier) kroz različite projekte zanimljive sa aspekta oblikovanja i primene posebnih sredstava kompozicije. Izvršena analogija i komparativna analiza primene zakona istog i ili zakona sličnog i ostalih proporcijskih sistema ukazuju na velike sličnosti sa zajedničkim „izvorom” u klasičnoj arhitekturi. Određeni proporcijski sistemi, kao osnovni standard u polaznom ciklusu arhitektonskog stvaralaštva zajedno sa poznatim sredstvima komponovanja predstavljaju osnov-bazis na kome se zasniva većina remek dela klasične arhitekture. Crpeći pouke iz klasičnih građevina koncipiranih na harmonijskim odnosima delova/podsklopova i celine/sklopa, autori savremene arhitekture, među kojima i Le Korbizije, težili su da se približe ovoj ideji i da poštuju pomenute zakonitosti proporcionisanja i zakon harmonije, kako bi, usaglašavajući sve faze projektovanja postigli, jedinstveni, estetski vredan arhitektonski sklop. Geometrijska analiza osnova i sklopova savremenih arhitektonskih kompozicija, zatim njihova valorizacija i analogija istih sa klasičnim, ukazuju na njihovu povezanost sa sredstvima arhitektonskog komponovanja. Poštovanjem proporcijskih i harmonijskih sistema, postižu se vredne arhitektonske kompozicije u periodu savremene arhitekture 20. veka koje ujedno ukazuju na kontinuum arhitektonske misli. Pomenuta dela autora savremene arhitekture su značajna sa aspekta razvoja savremene teorije arhitektonskog stvaralaštva, posebno komponovanja i proporcionisanja, što i predstavlja preduslov za formiranje zakona istog i/ili zakona sličnog u arhitektonskim kompozicijama. Svojim radovima i primerima izvršio je značajan uticaj na tok razvoja arhitekture i njene teorije od vremena ka da je stvarao do danas. Zaključak istraživanja je da postoji neraskidiva veza između klasične i savremene arhitekture, odnosno postoji kontinuum u projektantskom postupku. |
URI: | https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/21348 |
Тип: | article |
ISSN: | 1820-1768 |
Налази се у колекцијама: | The Faculty of Philology and Arts, Kragujevac (FILUM) |
Датотеке у овој ставци:
Датотека | Опис | Величина | Формат | |
---|---|---|---|---|
26_17.pdf | 1.18 MB | Adobe PDF | Погледајте |
Ставке на SCIDAR-у су заштићене ауторским правима, са свим правима задржаним, осим ако није другачије назначено.