Detektivi penzioneri: Dobroćudni i oštoumni starci i starice u potrazi za pravdom u romanu Klub ubistava četvrtkom Ričarda Ozmana

Abstract

У оквирима овога рада проучавамо начине на које се прототипна слика детектива у књижевности реализује у роману „Клуб убистава четвртком” Ричарда Озмана. У раду првобитно представљамо опште карактеристике детективске фикције и истичемо значај овог жанра у оквиру проучавања књижевности. Имајући у виду да су главни ликови анализираног романа људи у позним годинама који се уплићу у решавање убистава, прво проучавамо прототипне детективе који су проистекли из пера „краљице злочина” Агате Кристи – Херкула Поароа и Џејн Марпл. Ова два лика, који су и сами у позним годинама, упоређујемо са Озмановом дружином (Џојс, Елизабет, Рон и Ибрахим) како бисмо увидели на које начине ови ликови одступају или се подударају са устаљеним обрасцима у класичној детективској књижевности. Додатно, указујемо на које начине њихове године утичу на развој радње и на друге ликове у роману.