Књижевна ангелологија у контексту теопоетских истраживања: Покушај синтезе

Abstract

Будући местом у ком се додирују и прожимају поетске и теолошке епистеме, књижевна ангелологија може се одредити као интердисциплинарно проучавање процеса смештања (хришћанске) фигуре анђела у поетски контекст, те условљености и мере метаморфозе ангелолошке фигуре услед динамичности датог контекста. Стога анђео постаје место деконструисања, превладавања, те покушај синтезе опозитности теолошко : поетско, анђео се схвата као двоструко наслојени знак, чији идентитет подједнако зависи и од теологије и од поетике. Књижевна ангелологија, отуда, свој курсор окреће ка теопоетским истраживањима, односно, управо на теопоетици књижевна ангелологија изграђује и своје научно и своје уметничко биће. На датом трагу, иницијална перспектива – теолошка ангелологија утиче на књижевну – може се другачије поставити: наше представе о анђелима испрва се формирају у границама језика и границама књижевног текста, те одатле насељавају теолошки дискурс. Књижевни текст постаје место формирања, описивања, представљања и проблематизовања ангелолошког као таквог. Тек када ʼпрођеʼ проверу у књижевном дискурсу, анђео прелази у теолошки. Теопоетски аспект књижевне ангелологије, дакле, подразумева двоструки однос: утицај теолошко-ангелолошког дискурса на књижевно-ангелолошки и, што је посебно важно истаћи, књижевно-ангелолошког на теолошко-ангелолошки.