Laste samoubice i ptice na žici: simbolizacija (ne)slobode

Abstract

У раду се истражује природа и функција симбола птица у контексту Антрополошке трилогије Борислава Пекића и поезије Ленарда Коена. Оно што повезује ова два, на први поглед диспаратна дискурса јесте чињеница да у њима птица више, наизглед, не фигурира као симбол слободне/ослобођене људске душе, већ постаје метафора не-слободе, односно аутоматизованости хуманог принципа. У оба поменута случаја, међутим, субверзија, или прецизније тотална негација модернистичких идеја иманентне слободе хуманог субјекта за производ нема тоталну дезинтеграцију људског и његову консенквентну апсолутну трансформацију у роботско, што потенцијално указује на немогућност (пост)модернистичких аутора да потпуно укину, на првом месту сопствену, веру у могућност спасења и избављења.