Молимо вас користите овај идентификатор за цитирање или овај линк до ове ставке: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/19796
Назив: Квалитет ракија од нових генотипова коштичавог воћа добијених коришћењем два уобичајена поступка прераде у Србији
Аутори: Поповић, Бранко
Никићевић, Нинослав
Тешевић, Веле
Урошевић, Иван
Митровић, Олга
Miletic, Nemanja
Корићанац, Александра
Часопис: Зборник апстраката 16. конгреса воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, Врдник, Србија, 268‒269.
Датум издавања: 2022
Сажетак: Новостворене генотипове воћа треба испитати у погледу погодности за различите начине коришћења, између осталог и за производњу воћних ракија. Како би се добиле воћне ракије које одговарају захтевима законске регулативе и задовољавајући укус потрошача, неопходно је прилагодити начин прераде сваком генотипу. У раду су приказани резултати испитивања квалитета воћних ракија, добијених на два различита начина, од пет нових генотипова коштичавог воћа, који су створени у Институту за воћарство, Чачак - 3 генотипа шљиве (милдора, нада, хибрид 22/17/87) и 2 генотипа вишње (шумадинка и софија). У Србији се ракије од коштичавог воћа производе најчешће на два начина, који подразумевају различиту припрему плодова за алкохолну ферментацију - муљање плодова без одвајања коштица (традиционални поступак који користе првенствено мали произвођачи) и пасирање плодова уз истовремено одвајање коштица (поступак који је уобичајен у боље опремљеним дестилеријама). Воћни кљукови свих пет испитиваних генотипова, који су припремљени на ова два начина, су спонтано ферментисали и дестилисани су одмах по завршеној алкохолној ферментацији. Коришћена је двострука дестилација у аламбику традиционалне конструкције. Све произведене ракије задовољавале су захтеве законске регулативе, а по сензорном квалитету су класификоване у групу квалитетних ракија. Различити начини прераде плодова истог генотипа условили су појаву разлика у садржају појединих компонената ракије, као и појаву финих разлика у сензорним карактеристикама. У поређењу са ракијама добијеним традиционалним поступком, воћне ракије од испасираног кљука без коштице садржавале су више метанола, ацеталдехида, 1-пропанола и 1-хексанола, а мање концентрације етилацетата и бензалдехида. Прерада плодова са коштицом (традиционални поступак) дала је нешто бољи сензорни квалитет ракија од сорте шљиве нада и сората вишље шумадинка и софија, док је код осталих испитиваних генотипова шљиве утврђено супротно.
URI: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/19796
Тип: conferenceObject
Налази се у колекцијама:Faculty of Agronomy, Čačak

Број прегледа

9

Број преузимања

7

Датотеке у овој ставци:
Датотека Опис ВеличинаФормат 
64 Kongres voćara (2022).pdf1.2 MBAdobe PDFСличица
Погледајте


Ставке на SCIDAR-у су заштићене ауторским правима, са свим правима задржаним, осим ако није другачије назначено.