PRAVO NA POŠTOVANJE DOMA I NJEGOVA ZAŠTITA (SA POSEBNIM OSVRTOM NA PARNICNI POSTUPAK I PRAKSU SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI)

Abstract

Autorke u radu analiziraju pravo na poštovanje doma koje garantuje cl. 8 Evropske konvencije. Rec je o kvalifikovanom pravu pa je moguce opravdano ogranicenje njegovog uživanja. Pojam doma u praksi Evropskog suda za ljudska prava tumaci se ekstenzivno. Procena povrede prava na poštovanje doma podrazumeva sprovođenje trostrukog testa. Opravdanost mešanja u demokratskom društvu i proporcionalnost mešanja legitimnom cilju kojem služi posebno su složeni zadaci. Zaštita prava na poštovanje doma obezbe uje se u redovnoj građanskoj proceduri pa su analizirani nacini na koje tuženi ukazuje na povredu ovog prava. Izricito isticanje materijalnopravnog prigovora nije neophodno vec se o povredi može zakljucivati i na osnovu ukupnog procesnog gradiva što pokazuje praksa Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksa sudova u Srbiji. Odluke sudova u Srbiji analizirane su i u kontekstu sprovođenja testa proporcionalnosti. Osnovni problemi su nesprovođenje testa kao i zauzimanje suprotnih stavova pri oceni okolnosti konkretne pravne stvari od strane nižestepenih sudova kada ga sprovode. Stavovi Vrhovnog kasacionog suda u slucaju revizijskog odlucivanja doprinose ujednacavanju prakse, a primena instituta ustavne žalbe ima za cilj obezbeđenje delotvorne zaštite prava na poštovanje doma.Autorke u radu analiziraju pravo na poštovanje doma koje garantuje cl. 8 Evropske konvencije. Rec je o kvalifikovanom pravu pa je moguce opravdano ogranicenje njegovog uživanja. Pojam doma u praksi Evropskog suda za ljudska prava tumaci se ekstenzivno. Procena povrede prava na poštovanje doma podrazumeva sprovođenje trostrukog testa. Opravdanost mešanja u demokratskom društvu i proporcionalnost mešanja legitimnom cilju kojem služi posebno su složeni zadaci. Zaštita prava na poštovanje doma obezbeđuje se u redovnoj građanskoj proceduri pa su analizirani nacini na koje tuženi ukazuje na povredu ovog prava. Izricito isticanje materijalnopravnog prigovora nije neophodno vec se o povredi može zakljucivati i na osnovu ukupnog procesnog gradiva što pokazuje praksa Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksa sudova u Srbiji. Odluke sudova u Srbiji analizirane su i u kontekstu sprovođenja testa proporcionalnosti. Osnovni problemi su nesprovođenje testa kao i zauzimanje suprotnih stavova pri oceni okolnosti konkretne pravne stvari od strane nižestepenih sudova kada ga sprovode. Stavovi Vrhovnog kasacionog suda u slucaju revizijskog odlucivanja doprinose ujednacavanju prakse, a primena instituta ustavne žalbe ima za cilj obezbeđenje delotvorne zaštite prava na poštovanje doma.