PERSONAE DRAMATIS U SOFOKLOVOJ DRAMI ANTIGONA

Abstract

Rad ima za cilj predstavljanje Sofoklove tragedije Antigona putem modela dramaturških funkcija Etjena Surioa, uz osvrt na Gremasov aktancijalni model u pozorištu, izložen u istoimenoj studiji Ana Ibersfelda „Aktancijalni model u pozorištu“. Polazeći od Ibersfeldove primene Gremasovog aktancijalnog modela na primeru drame Antigona, u radu se ukazuje na izmene koje je moguće uneti u već datu shemu, služeći se pritom dramaturškim funkcijama koje predlaže Surio. Na ovaj način moguće je podrobnije rasvetliti personae dramatis u drami koja je predmet interesovanja. Razmatrajući višestruke dramske situacije, dolazi se do zaključka da do krucijalnih promena dolazi u funkciji objekta ili Željenog dobra, kao i u funkciji Protivnika, ali i Primaoca dobra ili adresata, pri čemu se predlaže uvođenje i jedne nove funkcije, funkcije Predstavnika Arbitra.