Diskurzivni potencijal fotografije u lingvističkim istraživanjima na primeru izveštavanja o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine

Abstract

Дуго времена уназад слике, фотографије, карикатуре или цртежи нису сматрани релевантним објектима лингивстичких истраживања, упркос чињеници да, поред језика, сликовни прикази представљају најважнијe средство за репрезентацију и поимање света који нас окружује. Стога се у овом раду анализирају фотографије и њихова улога на примеру насловница немачког магазина Шпигел и српског недељника НИН, објављиваним током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Анализирајући семантичке, семиотичке и прагматичке аспекте односа између текста и слике, рад настоји да истакне потенцијал фотографије у теоријским оквирима контрастивне лингвистичке анализе дискурса, ослањајући се на Фукоово схватање дискурса у контексту масовних медија. Шмиц (2001) истиче четири функције сликовних приказа у медијским текстовима и наводи да они могу служити да (1) пробуде интересовање реципијената, (2) усмеравају читање текста, (3) информишу или (4) анимирају, а у самом односу са текстом могу (1) бити равноправни и пружати исте информације, при чему долази до преклапања, затим (2) одвраћати пажњу једно са другог пружајући различите информације или (3) допуњавати једно друго. Рад се теоријски ослања на поменуте категоризације функција сликовних приказа и карактеризације односа слике и текста, примењујући их на одабрани корпус насловница Шпигела и НИН-а, полазећи од хипотезе да сликовни прикази имају значајну улогу у дискурсима, а самим тим представљају и релевантан објекат лингвистичких истраживања.