Наследноправни положај жене према Српском грађанском законику

Abstract

Предмет анализе у раду је наследноправни положај жене према Српском грађанском законику(СГЗ). Према СГЗ-у, жена је имала лош наследноправни положај. Наиме, према законском реду наслеђивања важио је систем наследноправног првенства мушкараца, при чему су женска деца имала само право на издржавање и пристојно удомљење. Међутим уколико оставилац није имао мушких потомака наслеђивали су га женски потомци. Жена је имала невовољан наследноправни положај и као удовица. Наиме, удовици није било признато наследно право према мужу, већ само тзв. удовичко уживање. Неповољан наследноправни положај жене био је одржив у србијанској патријахалној средини. Међутим, стварањем Краљевине СХС покренута је снажна анција за побољшање наследноправног положаја жене. Следствено, осврнућемо се на стање које је постојало у патријахалној србијанској средини, али и на поступак измене укорењених права из србијанског наследног права.