REALIZAM U PIKARSKIM ROMANIMA GUZMÁN DE ALFARACHE MATEA ALEMANA I HISTORIA DE LA VIDA DEL BUSCÓN FRANSISKA DE KEVEDA

Abstract

U uvodnom delu rada autor razmatra pojam realizma i njegovu višeznačnost, te moguće veze sa drugim književno-teorijskim terminima relevantnim za temu studije. Realizam nije samo oblikovao brojne teorijske sisteme važnih književnih škola i čitavih perioda istorije književnosti, već predstavlja osnovnu konstantu celokupne književnosti, čije prve teorijske konture pronalazimo u Aristotelovom principu podražavanja. Baveći se problemom realizma u pikarskom romanu, a u skladu sa postojećom kritičkom literaturom posvećenoj ovom pitanju, autor izdvaja određene tipove realizma (realismo genético, realismo consciente ili realismo formal, realismo dogmático o de desengaño). Iako je u evropskoj, španskoj ali i svetskoj književnoj kritici ustaljeno mišljenje da pikarski roman predstavlja realistički tok književnosti, sa izvesnošću se samo može govoriti o „realističkim tendencijama“ i „elementima realizma“ u pikarskom romanu. Osim težnje ka istinitosti, ka životnoj verodostojnosti u okvirima stare formule podražavanja prirode, autobiografske forme, pripovedanja u prvom licu, realnih toponima i geografskih odrednica, verodostojnost se ovde ogleda u težnji da se čovek prikaže onakvim kakav zaista jeste, s ciljem da se čitaocima ukaže na negativne strane ljudske prirode, da bi se one na vreme detektovale ili otklonile. U završnom delu studije autor zaključuje da kritičari do sada nisu insistirali na problemu granica realizma u pikarskom romanu, budući da se realizam smatra konstitutivnim elementom španske književnosti. Ako bismo morali da se odlučimo za samo jedan kvalitet koji bi špansku književnost tokom vekova odvojio od ostalih nacionalnih književnosti, najverovatnije bismo morali priznati i složiti se da je to realizam i realistički književni postupak.