Фигура књижевног јунака у Андерсеновим бајкама: проблем читалачке рецепције

Abstract

Предмет рада јесте преиспитивање улоге књижевног јунака у процесу читалачке рецепције литерарног текста на примерима Андерсенових бајки. Почетна претпоставка почива на томе да специфичност Андерсеновог књижевног поступка последује у томе да књижевни јунаци постају средство којим се сам текст скрива пред читаоцем, те, фигуром јунака, који изазива одређене емоционалне реакције (саосећање, сажаљење), током процеса читања текст заводи читаоца. Управо се у таквом пољу активности књижевних јунака проналази оправдање за одређивање Андерсена као писца књижевности за децу. Разградњом Андерсенових јунака и стављањем отворених и места неодређености књижевног текста у први план покушава се одбацити дато оправдање. У раду се образлажу различита теоријска уобличења фигуре књижевног јунака, разматрају се начини на које их Андерсен конструише, те ефекти које постижу током процеса текстуалне рецепције. Теза, која се у раду настоји потврдити, јесте да Андерсен није примарно писац књижевности за децу, те да су ефекти које његови књижевни јунаци остварују у процесу читања заслужни за дато одређење.