Ivo Andrić: orijentofob ili žrtva politike neprijateljstva?

Abstract

Следећи правце Андрићевих погледа управљених према Истоку, односно према Западу у његовој докторској дисертацији "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине", у раду се преиспитују идеолошка полазишта нашег нобеловца. Она су оличена у приказаним ставовима који се највећим делом односе на веру, културу и књижевност на тлу Босне у периоду пре и након што је она освојена од стране Турака 1463, па све до друге половине XIX века. Посебна пажња је посвећена рецепцији и разумевању Андрићевих начела од стране различитих проучавалаца, док се истовремено уочавају размере њиховог (п)одударања, али и постојање и неговање специфичне политике књижевно-верско-културног непријатељства када је реч о лику и делу Иве Андрића. Такође, циљ рада је да, на примерима одабраних ставова из дисертације, укаже на њихове потенцијалне недостатке и истакне кључна места, те на тај начин разреши недоумицу: је ли Андрић био оријентофоб?