Добра основа за студирање и/или одлагање конкретног усмерења – ученици у Србији о упису у гимназију

Abstract

Анализа стања у васпитно-образовном систему указује на то да се само око једне четвртине ученика у Републици Србији након завршене основне школе уписује у гимназије. Такве околности представљају комплексне изазове за друштво у целини, јер би гимназије требало да буду основни избор образовања ученика који ће се касније определити за факултетско образовањe. Такође, ученици гимназија могу представљати и будуће носиоце друштвеног развоја једне заједнице, те је релевантно испитати због чега се ученици опре-дељују за гимназијско образовање. Истраживање је реализовано на узорку од 1045 ученика четири гимназије из Крагујевца и Новог Сада. Подаци су при-купљени путем електронског упитника. За потребе овог рада анализирали смо одговоре на једно од питања отвореног типа из анкете, у којем су учени-ци објашњавали због чега су се уписали у гимназију. Примењена је методологија карактеристична за квалитативна истраживања у области образовања: тематска анализа исказа ученика. Добијени резултати показују да се одгово-ри ученика могу сврстати у четири категорије: (1) неодлучност за професио-нално усмерење; (2) гимназија као припрема и проходност ка факултетском образовању; (3) утицај других; (4) контекст гимназије у локалној заједници.