Метафоричка концептуализација УМА у енглеском и српском језику

Abstract

Истраживање има за циљ да применом корпусне анализе контрастивно испита процес метафоризације циљног домена УМА у енглеској и српској грађи. Ум се сагледава онако како је дефинисан у психологији и филозофији, односно као скуп виших когнитивних функција. Стога се тема дисертације ограничава на когницију, те исту сагледава из угла когнитивне семантике. Теоријске основе анализе подразумевају Теорију појмовне метафоре Лејкофа и Џонсона (1980) и Теорију појмовне метонимије Радена и Кевечеша (2007). Опис сликовносхематских односа ослања се на Џонсонов (1987) рад. Oдабрани теоријски оквир примењује се на грађу ексцерпирану из електронских корпуса енглеског (COCA) и српског језика (SrpKor2013). Обим анализиране грађе подразумева 14000 преузетих примера по језику, међу којима је забележено 7316 метафоричких језичких израза у енглеској и 5367 израза у српској грађи. Резултати су сагледани квалитативно, уз осврт на фреквентност употребе изворних домена. Метафоричност се одређује према процедури MIPVU (Стен и др. 2010) и њеној допуни (Богетић и др. 2019), али је због учестале персонификације примењена и класификација персонификација (Дорст и др. 2011). Метафорички изрази разврстани су у одговарајуће изворне домене, након чега су формулисане појмовне метафоре. Опис атестираних метафора врши се на основу степена конвенционалности, језичке форме, сигнализованости, нивоа општости и природе знања. Налази добијени за два језика се потом пореде не би ли се увиделе сличности и разлике у метафорама генеричког и специфичног нивоа. Спроведена анализа показује да се у случају обе грађе на највишем нивoу апстракције издвајају метафоричке репрезентације УМА као САДРЖАТЕЉА, ПОЈАВЕ и МАТЕРИЈЕ. Њихова разграната структура иста је у обе грађе, те је хипотеза о заједничким изворним доменима валидна. Генерички ниво апстракције је исти у оба језика, док специфични ниво открива преклапања у многим случајевима. Број сликовносхематских односа показао се као знатно шири од оног који је тренутно доступан у литератури.