Please use this identifier to cite or link to this item: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/17956
Full metadata record
DC FieldValueLanguage
dc.rights.licenseCC0 1.0 Universal*
dc.contributor.authorRakić, Nataša-
dc.contributor.authorMelić, Katarina-
dc.date.accessioned2023-05-31T21:02:29Z-
dc.date.available2023-05-31T21:02:29Z-
dc.date.issued2018-
dc.identifier.citationНаташа Ракић, Катарина Мелић, Како говорити о Холокаусту?, Брендови у књижевности, језику и уметности (Зборник радова са научног округлог стола у оквиру XIII међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност), Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2018, 57-72en_US
dc.identifier.isbn978-86-80796-29-1en_US
dc.identifier.urihttps://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/17956-
dc.description.abstractU radu će biti reči o medijskoj preradi/remedijalizaciji holokausta. Holokaust je, osim za direktne učesnike, nepojmljivo iskustvo za naredne generacije i izazov je pristupiti toj temi na objektivan način. Zbog malog broja dokumenata, svedoka koji su još uvek živi, raznih tvrdnji i kontraverzi, dolazi do brojnih obrada i dorada istorijskih činjenica koje svetlo bacaju na pojedinačne slučajeve tvoreći od njih medijsku senzaciju ili spektakl. Istorija i trauma bivaju eksploatisane zarad spektakla i masovne zabave u eri globalizacije (up. Finkelštajn 2005) i postaju proizvod produkcijskih kuća koje od toga razvijaju biznis (up. Kol 2000). Tako je istorijska trauma proizvod Holivuda, trivijalizovana, oblikovana tako da podilazi ukusu publike kroz plasiranje melodramskog sadržaja u populističkom tonu. Ona je sve primamljivija konzumentima što je dovelo do toga da se holokaust vremenom etablira kao dominantan brend na kinematografskom tržištu. Kroz rad će biti prikazane različite perspektive i moguće (zlo)upotrebe prikazivanja i tumačenja ovog događaja, a korpus istraživanja obuhvata najpoznatije filmske prikaze počevši od 50-ih godina 20. veka. Cilj rada neće biti prikazivanje sadržaja filmova i serija, već se nastoji da se, služeći se tezama teoretičara postmoderne, sagledaju kontekstualni trendovi unutar kojih su ovi filmovi nastali.en_US
dc.description.uri93/94:323.12]:791/ 93/94:341.485]:316.774en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherUniversity of Kragujevac, Faculty of Philology and Artsen_US
dc.rightsinfo:eu-repo/semantics/openAccess-
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/*
dc.sourceBrendovi u književnosti, jeziku i umetnosti (Zbornik radova sa naučnog okruglog stola u okviru XIII međunarodnog naučnog skupa Srpski jezik, književnost, umetnost),-
dc.subjectholokausten_US
dc.subjectŠoaen_US
dc.subjectistorijaen_US
dc.subjectmedijien_US
dc.subjectspektaklen_US
dc.subjecttelevizijaen_US
dc.subjectfilmen_US
dc.titleKako govoriti o Holokaustu?en_US
dc.typearticleen_US
dc.description.versionPublisheden_US
dc.type.versionPublishedVersionen_US
Appears in Collections:The Faculty of Philology and Arts, Kragujevac (FILUM)

Page views(s)

420

Downloads(s)

13

Files in This Item:
File Description SizeFormat 
Rakić - Melić 2018 - Holokaust.pdfНаташа Ракић, Катарина Мелић, Како говорити о Холокаусту?, Брендови у књижевности, језику и уметности (Зборник радова са научног округлог стола у оквиру XIII међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност), Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2018, 57-72. (УДК 93/94:323.12]:791/ 93/94:341.485]:316.774/ ISBN 978-86-80796-29-1) M14890 kBAdobe PDFThumbnail
View/Open


This item is licensed under a Creative Commons License Creative Commons