УГОВАРАЊЕ МИНИМАЛНИХ ИЛИ ФИКСНИХ ПРЕПРОДАЈНИХ ЦЕНА У ПРАВУ КОНКУРЕНЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Abstract

Одређивање препродајних цена је споразумевање тржишних учесника који послују на различитом позицијама производно-продајног процеса о ограничењима цене по којој купац може препродати купљену робу. Та ограничења могу бити различита. Уговарати се могу: фиксне, минималне, максималне или препоручене цене. За разлику од уговарања максималних или препоручених препродајних цена, уговарање фиксних или минималних препродајних цена сматра се споразумом чији је предмет противан очувању функционалне конкуренције, па самим тим забрањен, без потребе утврђивања конкретних ефеката таквог споразума на тржишту. Надаље, уговарање фиксних или минималних препродајних цена сматра се тзв. hardcore тј. апсолутним ограничењем конкуренције због чега ови споразуми не могу бити изузети по правилима о групном изузимању вертикалних споразума нити се сматрају споразумима малог значаја, без обзира на тржишни удео уговарача. С обзиром да се овим споразумима могу постићи позитивни тржишни ефекти, а да се с друге стране негативни ефекти по функционалну конкуренцију постижу само у случају знатне тржишне моћи уговорних страна (а пре свега продавца) у раду се брани теза да је садашњи правни режим уговарања фиксних или минималних препродајних цена престрог и предлаже његово ублажавање.