Koncesivne klauze u administratvno-pravnom stilu srpskoga jezika 19. veka

Abstract

Cilj rada jeste ispitivanje statusa koncesivnih klauza u administrativno-pravnom stilu srpskoga jezika 19. veka. Za korpus su uzeti ustavi doneti u periodu od 1838. do 1901. godine, kao i zakonski tekstovi u okviru Zbornika zakona i uredbenih ukaza za Kneževinu (Kraljevinu) Srbiju. Nakon izvršene semantičko-sintaksičke i funkcionalnostilske analize, utvrdili smo da koncesivne klauze čine marginalni sloj zavisnosloženih rečenica u korpusu. Potvrđene su klauze i sa opštekoncesivnim i sa parcijalnokoncesivnim značenjem. Koncesivnim klauzama iskazuje se ono što je hijerarhijski sekundardno i manje važno s aspekta normativnopravnog teksta. Od parcijalnokoncesivnih veznika primećeni su subjekatskokoncesivni, kvalitativnokoncesivni, kvantitativnokoncesivni i lokacionokoncesivni tip. Upotrebljavaju se dva tipa složenih parcijalnokoncesivnih veznika: složeni veznici sa partikulom god u postpoziciji i složeni veznici sa partikulom mau prepoziciji. Parcijalnokoncesivni veznici ukazuju na to da zakonski propis važi bez obzira na to što je jedan segment stvarnosti (najčešće krivac) relativizovan.