LICE I NALIČJE STRAHA U PRIČAMA ZA DECU PREŽIHOVA VORANCA, IVA ZORMANA I JANjE VIDMAR

Abstract

U radu se istražuje fenomen straha u pričama za decu koje pripadaju slovenačkoj književnosti. Za predmet analize uzete su pripovesti troje slovenačkih autora, Prežihova Voranca, Iva Zormana i Janje Vidmar. Rezultati pokazuju da se u svakoj od razmatranih priča otkrivaju dve strane straha: prva, koja se vezuje za njegovu vizuelizaciju i/ili čulne senzacije koje on izaziva, i druga, pozadinska, uslovljena sociološkim ili psihološkim faktorima koji, s jedne strane, bude strah, a s druge mogu pomoći u oslobađanju od njega. Takođe, analiza pokazuje da su u tematizaciji ovog osećanja prisutni i stereotipi, u čijem se rušenju nalazi vaspitno rešenje za njegovo prevazilaženje, kao i u mogućem postupku leksičke nominacije i semantičkog označavanja, čime bi se ovo osećanje lišilo apstraktnosti. U zaključcima se ukazuje na potrebu za demistifikacijom izvora straha i daljim istraživanjima u ovoj oblasti.