DEFINISANjE SEMANTIKE GLAGOLSKIH VREMENA POMOĆU TERMINA „OSNOVNO“, „PRAVO“, „IZVEDENO“, „NEPRAVO“

Abstract

Ovaj rad analizira šta se u savremenoj lingvističkoj literaturi podrazumeva pod osnovnim i izvedenim značenjima glagolskih vremena. Na primeru prezenta u engleskom jeziku pokazaćemo kako se opisuje glagolsko vreme u deskriptivnim gramatikama. Cilj nam da pokažemo da najnovija saznanja kognitivne lingvistike nagoveštavaju da je moguće dovesti u vezu sva značenja glagolskog vremena, odnosno da postoji motivisanost, tj. obrazloženost semantike i pragmatike ovog glagolskog oblika. Ova se motivisanost pokazuje na nivou koji je dublji od temporalne referencije. Taj dublji nivo nazvaćemo jedinstvenim, jezgrenim značenjem. Smatram da je neophodno eksperimentalno proveriti u nastavnoj praksi potencijalnu pedagošku vrednost objašnjenja koja bi se zasnivala na ovim uvidima.