MILTONOVO MARGINALNO NEBO: SELEKTIVNA ESTETSKA SAMOMARGINALIZACIJA U KNjIŽEVNOSTI

Abstract

U kritičkim čitanjima Izgubljenog raja Miltonovo Nebo je lokalitet koji se, po mišljenju nekih autora, ignoriše, ili se preko njega prelazi uz kratku apologiju ili čak osudu. Međutim, o marginalizovanosti Neba može se govoriti ne samo u smislu ovog „eksternog”, već i u smislu svojevrsnog internog odnosa prema tom segmentu Miltonovog epa. Naime, u reprezentovanju Neba Milton pribegava magnifikaciji već viđenih i uglavnom minornih odlika Edenskog vrta, čineći ga tako glorifikacijom onoga što je na neki način već prokazano kao (estetski) marginalno. S druge strane, u svoj prikaz Nebeskog raja Milton uvodi drastično marginalizovane i redukovane (ali ipak prepoznatljive) neke od distinktivnih karakteristika Edenskog vrta. Ova, u izvesnom smislu, dvostruka marginalizovanost Nebeskog raja, pretvara ga, iz perspektive epa kao estetske celine, u njegov marginalizovani segment. Bez obzira na to da li se na ovako predstavljeni fenomen gleda kroz galvanizaciju intencionalnosti (jeretičke ili ne) ili čitalačke recepcije, pretpostavljeno ishodište samo-marginalizacije Neba – svojevrsna postmodifikacija Edenskog vrta – ostavlja prostora za hipotetisanje o potencijalnom širem značaju selektivne estetske auto-marginalizacije u književnosti.