Nove imeničke reči u prozi Mirjane Stefanović (gramatička i stilistička analiza)

Abstract

U srpskoj književnosti za decu značajno mesto zauzima proza Mirjane Stefanović. Njeni književni tekstovi osobeni su po leksičkom bogatstvu. Cilj rada jeste da se sa tvorbeno-semantičkog i stilističkog aspekta ispitaju novoskovane imenice zastupljene u romanima i pripovetkama ove spisateljice. Ona stvara nove reči korišćenjem produktivnih tvorbenih modela, ili modela koji na njih podsećaju, ili postojećim rečima daje nova značenja. U nekim slučajevima nastaju potencijalne reči, a nekada su to izraziti okazionalizmi, ili reči sa velikim stepenom markiranosti da se sa stilističkog aspekta mogu negativno oceniti. Tvorbeno-semantička analiza sprovedena je tako što su imenice grupisane prema modelu tvorbe, uz tvorbenu analizu daje se njihova semantička analiza, kao i normativno određenje gde je to moguće. U okviru stilističke analize ocenjuje se stilogenost ovih imenica. Iako spisateljica nastoji da jezičku formu približi dečjem kreativnom odnosu prema jeziku, tekst je neretko opterećen novim, deci neprozirnim rečima, usled čega priče mogu deci biti neprivlačne.