ONTOLOŠKA SLIKA SAMOUBISTVA U ROMANIMA ZLI DUSI F. M. DOSTOJEVSKOG I ROMAN O LONDONU MILOŠA CRNjANSKOG

Abstract

Važnost proučavanja teme samoubistva u književnosti dvadesetog veka, posebno u modernističkoj epohi, predmet je ovoga rada. Polazeći od pretpostavki postojanja suicidalnog diskursa kao totalnog semantičkog polja unutar koga se mogu pratiti epohalna pomeranja i njihove posledice, okrećemo se dvama romanima čije postojanje na krajnjim polovima moderniteta najvećma obznanjuje uslove koji su determinisali način viđenja suicidalnog junaka i, sledstveno tome, njegovu ulogu i prisustvo u svetu koji roman projavljuje. Pojam logičkog samoubistva, zajednički Kirilovu u Zlim dusima i Rjepninu u Romanu o Londonu, vezan je isključivo za modernitet, te se u načinima njegovoga promišljanja uspostavlja odnos, neophodan da bi komparativne analize uopšte bilo, ali i bogata distinktivnost, neophodna da u samoubistvima dvaju junaka osvetli njihovu epohalnu različitost. Dalekosežnost navedene distinkcije ogleda se i u posledicama po pripovedača, te će se, sa postepenim trošenjem transcendentalnih mogućnosti, u Romanu o Londonu pojaviti najzad traumatično mesto nedostupno pripovedanju, pa junak koji u smrt dobrovoljno odlazi postaje nepripovediv u trenutku kada taj čin konačno realizuje.