"Samo bez bruke!": O starenju, telu i (samo)prihvatanju u pripoveci "Žena na kamenu" Ive Andrića

Abstract

Tekst predstavlja analitički pristup predstavama starenja i tela u pripoveci Ive Andrića „Žena na kamenu”. Neodvojiv entitet starost-telo otvara se pitanjima samoće i (samo)prihvatanja na primeru junakinje Marte L, operske pevačice u 48. godini. Ističući ne samo sadašnji trenutak, u kom junakinja porazno prepoznaje i ukazuje na svoje znake starosti, doživljavajući ih kao sramotne, problematika tela i doživljaj istog postaje fokus i rane mladosti u koju stičemo uvid zahvaljujući Martinim reminiscencijama. U radu je analizirana specifična trostruka faza (samo)prihvatanja tela, sopstva i realnosti, uz fokus na poetičke čvorove skrivene u simbolici kamena, fenomenu preobražaja i konceptu formiranja (socijalne) maske, u najširem mogućem smislu. Polazeći od savremenih stanovišta u vezi sa telom, odnosno telom u fazi starenja, a percipirajući pomenutu problematiku u odnosu na društveni doživljaj žene, moguće je ukazati na sve prisutniju body shaming kulturu koju najpre junakinja aktivira u odnosu na samu sebe.