Полугласник и његови рефлекси у ,,Шестодневу" Василија Великог из рукописа ,,Разглаголник" Гаврила Стефановића Венцловића

Abstract

У овом раду испитана је гласовна вредност полугласника у ,,Шестодневу" Василија Великог из рукописа ,,Разглаголник" Гаврила Стефановића Венцловића. Дело је писано 1734. године у Ђуру и Коморану српскословенским језиком и брзописном ћирилицом. Истраживање је спроведено на основу фотографских снимака текста, који се чува у Архиву Српске академије наука и уметности, под сигнатуром САНУ 135. Рукопис је рашчитан уз помоћ софтверске платформе Transkribus, а за обраду одређеног дела примера коришћен је софтвер AntConc. ,,Шестоднев" смо посматрали у односу са осталим Венцловићевим српскословенским делима и то највише у односу са ,,Служабном књигом", али и са текстом ,,Треће слово против аријанаца" Атанасија Александријског из рукописа ,,Разглаголник", ,,Сентандрејским букваром" и његовим минејима. Најважнији резултати истраживања своде се на следеће: (1) полугласнички знак и пајерак на крају речи имају ортографску функцију (нпр. глась, нѣдаръ, хощет), (2) на месту полугласника у јаком положају често се бележи рефлекс а (нпр. кꙋпаць, начетакъ, смѣшань), (3) забележени су такође и примери са вокалом а на месту секундарног полугласника (нпр. восакъ, вьнꙋтарь, ѡгань), а у малом броју примера секундарни полугласник се не бележи (нпр. вьнꙋтрнꙗа, мыслмы, пѣснь), (4) на основу примера у којима је вокализација полугласника у слабом положају извршена на графијском плану (нпр. васакъ, величаства, самѣренна) изведен је закључак да полугласник има гласовну вредност а у склопу предлога вь (нпр. вь начелѣ), сь (нпр. сь ѡпаствоⷨ) и кь (нпр. кь зрѣнїю), префикса вь- (нпр. вьвидѣ), вьз- (нпр. вьздржати) и сь- (нпр. сьстави) и корена вьс- (нпр. вьса).