Prošla vremena u romanu Stranac Albera Kamija i njegovom prevodnom ekvivalentu

Abstract

У раду се анализира употреба перфекта у роману Странац Албера Камија и његовом преводном еквиваленту. Циљ рада је да прикаже на који начин аутор обезбеђује наративни континуитет приповести, користећи време које само по себи није наративно. Имајући у виду да је перфекат неутралан у погледу темпоралног редоследа догађаја које уводи, показаћемо од којих лингвo-стилистичких средстава зависи временска структура романа. Представићемо темпоралне релације које перфекат, захваљујући својој неутралности, може увести унутар реченица у дискурсу, а реч је о постериорности, различитим врстама симултаности и темпоралној инверзији. Напослетку, показаћемо како се комбиновањем перфекта као главног наративног времена и лингво-стилистичких средстава остварује специфичан књижевни ефекат.