»BAŠTA, PEPEO«: PRIPOVEDNO NESVESNO

Abstract

»Pukotine« koje nastaju na pripovednom tkivu romana Bašta, pepeo Danila Kiša, razbijaju kontinuiranost i monolitnost priče, i omogućavaju analizu prožimanja psiholoških i pripovednih potencijala ovog romana, njegovog – pripovedno nesvesnog. Od Bašte, pepela može se krenuti ka opisivanju transpripovedne psihološke priče Kišovog Porodičnog cirkusa koja se ne ogleda u psihološkoj dinamici subjekta (pripovedanja, junaka), već u »psihološkoj« dinamici pripovednih tehnika. U ovom radu otkrivanje pripovedno nesvesnog biće posmatranao iz ugla formiranja istražnog pripovedanja i rasformiranja pripovedanja zasnovanog na sećanju.