Please use this identifier to cite or link to this item: https://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/19796
Full metadata record
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorПоповић, Бранко-
dc.contributor.authorНикићевић, Нинослав-
dc.contributor.authorТешевић, Веле-
dc.contributor.authorУрошевић, Иван-
dc.contributor.authorМитровић, Олга-
dc.contributor.authorMiletic, Nemanja-
dc.contributor.authorКорићанац, Александра-
dc.date.accessioned2024-01-11T08:23:09Z-
dc.date.available2024-01-11T08:23:09Z-
dc.date.issued2022-
dc.identifier.citationПоповић, Б., Никићевић, Н., Тешевић, В., Урошевић, И., Митровић, О., Милетић, Н., Корићанац, А. (2022): Квалитет ракија од нових генотипова коштичавог воћа добијених коришћењем два уобичајена поступка прераде у Србији. Зборник апстраката 16. конгреса воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, Врдник, Србија, 268‒269.en_US
dc.identifier.isbn978-86-7520-548-7en_US
dc.identifier.urihttps://scidar.kg.ac.rs/handle/123456789/19796-
dc.description.abstractНовостворене генотипове воћа треба испитати у погледу погодности за различите начине коришћења, између осталог и за производњу воћних ракија. Како би се добиле воћне ракије које одговарају захтевима законске регулативе и задовољавајући укус потрошача, неопходно је прилагодити начин прераде сваком генотипу. У раду су приказани резултати испитивања квалитета воћних ракија, добијених на два различита начина, од пет нових генотипова коштичавог воћа, који су створени у Институту за воћарство, Чачак - 3 генотипа шљиве (милдора, нада, хибрид 22/17/87) и 2 генотипа вишње (шумадинка и софија). У Србији се ракије од коштичавог воћа производе најчешће на два начина, који подразумевају различиту припрему плодова за алкохолну ферментацију - муљање плодова без одвајања коштица (традиционални поступак који користе првенствено мали произвођачи) и пасирање плодова уз истовремено одвајање коштица (поступак који је уобичајен у боље опремљеним дестилеријама). Воћни кљукови свих пет испитиваних генотипова, који су припремљени на ова два начина, су спонтано ферментисали и дестилисани су одмах по завршеној алкохолној ферментацији. Коришћена је двострука дестилација у аламбику традиционалне конструкције. Све произведене ракије задовољавале су захтеве законске регулативе, а по сензорном квалитету су класификоване у групу квалитетних ракија. Различити начини прераде плодова истог генотипа условили су појаву разлика у садржају појединих компонената ракије, као и појаву финих разлика у сензорним карактеристикама. У поређењу са ракијама добијеним традиционалним поступком, воћне ракије од испасираног кљука без коштице садржавале су више метанола, ацеталдехида, 1-пропанола и 1-хексанола, а мање концентрације етилацетата и бензалдехида. Прерада плодова са коштицом (традиционални поступак) дала је нешто бољи сензорни квалитет ракија од сорте шљиве нада и сората вишље шумадинка и софија, док је код осталих испитиваних генотипова шљиве утврђено супротно.en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakulteten_US
dc.relation.ispartofЗборник апстраката 16. конгреса воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, Врдник, Србија, 268‒269.en_US
dc.subjectШљиваen_US
dc.subjectВишљаen_US
dc.subjectДестилатиen_US
dc.subjectХемијски саставen_US
dc.subjectСензорне карактеристикеen_US
dc.titleКвалитет ракија од нових генотипова коштичавог воћа добијених коришћењем два уобичајена поступка прераде у Србијиen_US
dc.typeconferenceObjecten_US
dc.description.versionPublisheden_US
dc.type.versionPublishedVersionen_US
Appears in Collections:Faculty of Agronomy, Čačak

Page views(s)

9

Downloads(s)

7

Files in This Item:
File Description SizeFormat 
64 Kongres voćara (2022).pdf1.2 MBAdobe PDFThumbnail
View/Open


Items in SCIDAR are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.