IDEOLOŠKO MITOTVORSTVO U DRAMI NILA LABJUTA IFIGENIJA U OREMU

Abstract

Ovaj rad za predmet analize ima dramu američkog dramskog pisca i scenariste Nila Labjuta Ifigenija u Oremu (1999), sa ciljem da ispita odnose mita i ideologije koje ova drama postavlja u prvi plan. Oslanjajući se na koncepciju mita kao artificijelnog, drugostepenog semiološkog sistema koju je formulisao Rolan Bart, ovaj rad nastoji da Labjutovu dramu prikaže kao pokušaj razotkrivanja popularnog mita o savremenom američkom i zapadnoevropskom društvu kao društvu blagostanja i napretka. Koristeći definiciju ironijskog modusa Nortropa Fraja, rad stavlja naglasak na način na koji ova drama ironizuje, ali i trivijalizuje izvorni mit o Ifigeniji kroz zamenu ključnog konflikta podvalom ili šalom, čime se, istovremeno, razotkriva i mit o modernom (američkom) društvu i celokupnoj savremenoj realnosti u kome je sve obmana, a ključni pojmovi preinačeni. U Ifigeniji u Oremu, američki san junaka je iluzoran (fabrikovan i veštački poput samog mita), pa, samim tim, nema ni katarze ni iskupljenja, čime je problematizovana i tradicionalna koncepcija tragedije. Postavljajući svog protagonistu pred paradoksalni čin čedomorstva zarad ostanka na poslu, Labjut u ovoj drami stavlja pod mikroskop savremenu kulturu u kojoj je naše poimanje stvarnosti nužno podložno mitizaciji od strane viših instanci koje nisu božanske već ljudske prirode. Mitovi koji nam se sada nude oblikuju našu svest u pravcu materijalnih vrednosti pred kojima one moralne nužno odstupaju. Ova drama stoga može poslužiti kao sredstvo da se, na jedan ironičan način, društveni i moralni koncepti savremenog sveta razotkriju kao proizvodi jezika upletenog u ideološku mrežu zapadne civilizacije, koja je istovremeno kapitalistička, materijalistička i patrijarhalna. Uz pomoć uvida u pitanja jezika, moći i ideologije koje su, između ostalih, definisali Fuko, Derida i Hačn, rad postavlja pitanje da li je, u okviru ove drame i uopšte, moguće konačno rasplitanje ideološkog mitotvorstva.