Истраживање компетенција за ВИ и употребе алата ВИ код студената учитељских студија

Abstract

Брза експанзија вештачке интелигенције (ВИ) довела је до развоја бројних алата применљивих у образовном контексту, при чему истраживања указују како на њихов значајан потенцијал, тако и на постојећа ограничења. Све веће присуство ВИ у образовању покренуло је важна питања у вези са компетенцијама студената и њиховом стварном употребом ВИ алата у академском контексту. Циљ овог истраживања био је да се испита однос између дигиталних и компетенција за ВИ код студената и њихове употребе алата ВИ у учењу. Истраживање је спроведено анкетним истраживањем на узорку од 82 студента учитељских студија у Србији. Подаци су прикупљени путем анонимног онлајн упитника. Факторском анализом издвојена су два фактора: дигиталне и компетенције за ВИ, као и употреба алата ВИ у учењу. Анализа поузданости показала је добру до високу унутрашњу конзистентност за оба фактора (Кронбах 𝛼 > 0.87), што указује на то да су коришћене скале поуздане и погодне за даљу анализу. Резултати показују да студенти процењују своје дигиталне и компетенције за ВИ као развијене, док је њихова стварна употреба алата ВИ у академском контексту знатно ређа. Ови налази указују на несклад између перципираних компетенција и стварне употребе, наглашавајући потребу за систематичнијом интеграцијом алата ВИ у образовању. Резултати имају импликације за образовну праксу, посебно у контексту подршке будућим учитељима у ефикасној примени технологија ВИ.