Кorišćenje biomase u malim kogeneracionim postrojenjima - potencijal i tehnologije

Abstract

Težnja da se smanji emisija gasova staklene bašte, kao i potreba za obezbe|ivanjem sigurnosti u snabdevanju energentima, dovele su do veće primene energetski efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije. Kogeneracija (simultana proizvodnja toplote i električne energije) predstavlja jedan od najpovoljnijih vidova energetski efikasne tehnologije, jer su gubici primarne energije manji nego kod odvojenog generisanja toplote i električne energije. U 27 zemalja članica Evropske Unije, oko 70% sistema daljinskog grejanja je zasnovano na kogeneracionim postrojenjima. Dodatna prednost kogeneracije postiže se primenom nekog od obnovljivih izvora energije kao goriva, jer se na taj način postiže "dvostuki efekat" u pogledu smanjenja emisije gasova staklene bašte. Biomasa predstavlja jedan od najzastupljenijih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Različite procene pokazuju da energetski potencijal biomase iznosi 2.400 - 2.700 ktoe godi{nje (62,7% učešća u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora), gde 1.000 ktoe predstavlja potencijal drvne biomase, a više od 1.400 ktoe potiče od poljoprivredne biomase. Kako najveća količina biomase potiče od prerade drveta i poljoprivrede, u Srbiji postoji značajan potencijal za upotrebu biomase, pre svega, u malim kogeneracionim postrojenjima koja bi snabdevala energijom drvnu industriju, farme, ili delove opština. Biomasa se najčešće nalazi u čvrstom i gasovitom obliku što iziskuje i različite kogeneracione tehnologije. U radu će biti prikazan nivo korišćenja biomase u kogeneracionim postrojenjima u EU, potencijal za korišćenje biomase u malim kogeneracionom postojenjima u Srbiji, prednosti i nedostaci, kao i komercijalno dostupne kogeneracione tehnologije.