Implementacija koncepta značajne energetske sanacije zgrada u EU i Srbiji

Abstract

U ovom radu je dat pregled postojećih barijera za implementaciju značajne energetske sanacije zgrada (eng. deep renovation) u Srbiji. Trenutna situacija u EU je takva da je godišnja stopa primene značajne energetske sanacije zgrada 1,2%, pri čemu je preporuka da se taj procenat kreće od 2 do 3% godišnje, sa posebnim akcentom na uštedama u sektoru javnih objekata od 3%. Pri čemu treba naglasiti da značajna energetska sanacija objekta podrazumeva uštede energije od najmanje 60% u odnosu na stanje pre renoviranja objekta ili sa ciljem postizanja zgrada nulte energetske potrošnje. Ovakav koncept renoviranja zgrada je u povoju u zemljama EU, a na prostorima zemalja Zapadnog Balkana je nepoznanica. Izgradnja novih objekta na godišnjem nivou se kreće oko 1% od ukupnog građevinskog fonda, pa se prema tome više od primene novih građevinskih standarda treba skoncentrisati na to da se postojeći građevinski fond usmeri ka niskoj energetskoj potrošnji. Imajući u vidu da je stambeni fond u Srbiji relativno star i da su objekti nedovoljno energetski efikasni, a s obzirom da se renoviranje objekata odvija nakon relativno dugog vremenskog perioda (između 30 i 50 godina) i da su investicije značajne potrebno je od svakog renoviranja objekta ostvariti maksimum. S obzirom da tržišne barijere nisu prevaziđene ni u ekonomski značajno stabilnijim zemljama EU, u ovom radu će biti dat sistematski prikaz moguće energetske politike kojom bi sadašnja situacija u Srbiji bila poboljšana.